Plakat šibica

Istorijski plakat koji reklamira šibice Prister  predstavljao je prvi iskorak u odnosu na tradicionalne forme.

Plakat Priester je dizajnirao Lucian Bernhard 1906. godine za konkurs pod pokroviteljstvom Berlinske fabrike šibica Priester. Plakat je osvojio prvu nagradu, a sa 18 godina  Bernhard je osnovao predmet plakat, koji je iznedrio pokret Plakatstil stil (poster). Ovaj novi stil donosi revoluciju u svetu reklamiranja korišćenjem intenzivne boje sa oštrom slikom i malo teksta.

Lucijan Bernhard (Lucian Bernhard, 1883 - 1972) je nemački umetnik koji je imao značajnu ulogu u oblikovanju vizuelnog jezika moderne reklame, koji odgovara brzom privrednom rastu i životnom ritmu koji on diktira. On je tvorac plakata svedenih na prikaz predmeta i ime robne marke (nem. „Schachplakat“, eng.„object poster“), tako da se savremeni plakat ne može zamisliti bez njegovog doprinosa. Logotipi brojnih velikih preduzeća, kao što su Boš, Kafa HAG, Pelikan, i danas se zasnivaju na rešenjima koja je Bernhard predloU Nemačkoj se nova umetnost plakata probila tek u poslednjoj deceniji 19. veka, a njeni su centri bili Minhen i Berlin. Početkom 20. veka savremenici su plakatu pridavali izuzetno veliki značaj. O tome svedoče i redovne izložbe plakata, kao i činjenica da su u javnim kulturnim ustanovama vrlo brzo ustanovljene odgovarajuće zbirke, poput onih u Berlinu, Drezdenu, Hamburgu i Štutgartu. One su značajno doprinele profesionalizaciji reklame, baš kao i osnivanje „Udruženja ljubitelja plakata“ u Berlinu 1905. godinežio počekom prošlog veka.Ursula Celer u predgovoru kataloga ove izložbe ističe:“Najveći uticaj na rani razvoj dizajna u Nemačkoj imao je upravo Lucijan Bernhard. On je presudno uticao na razvoj veoma funkcionalnog pristupa, koji je kod plakata obeležio stil s početka 20. veka. Pored toga, pripala mu je i ta čast da bude prvi profesor na novoustanovljenoj katedri za reklamu. Otvorio je kancelariju u Berlinu, u kojoj je izrađivao idejna rešenja za plakate, reklamne oglase, tipografska pisma i logotipe, ali je načinio i prve korake ka oblikovanju ideje o korporativnom identitetu, čije smo pune mogućnosti iskoristili tek u naše vreme, dakle stotinu godina kasnije“.Bernhardova idejna rešenja za robne marke (Boš, Štiler, Audi...) daleko su nadživela svog tvorca. Tako je njegov uticaj delovao i dalje, uprkos tome što se mnogi nisu više sećali autorovog imena. Sam Bernhard postao je žrtva prolaznosti sopstvenih ostvarenja. U očima šire publike njegova je slava izbledela kad i plakati na reklamnim stubovima i oglasi u dnevnim novinama.

(Sa retrospektivne izložbe radova Lucijana Bernharda (1883 - 1972))